"Азуле је том приликом разговарала и са председником (Александром) Вучићем и са премијерком и са министром спољних послова, министром просвете и то је била изузетно успешна посета. Након тога председник Вучић је у новембру 2019. учествовао на 40. Генералној конференцији Унеска и том приликом се поново срео са њом. Са више страна се ради на јачању позиције Србије", објашњава Растовац Сиамашвили.

Према њеним речима, то потврђује и писмо генералне директорке Одре Азуле које је упутила министру спољних послова Николи Селаковићу у којем је јасно навела да је Србија једна од активних држава чланица Унеска која промовише међународну сарадњу и да као чланица ИС има водећу улогу у обликовању доприноса организације напорима влада света на плану агенде 2030.

"То иде у прилог и помаже нашим напорима да спречимо било какве неприхватљиве једностране потезе Приштине, да стекне чланство у Унеску. Са друге стране нама је изузетно важно што генерална директорка Одри Азуле чврсто стоји на становишту и улаже напоре у деполитизацију организације. И то је нешто што ми изузетно ценимо", рекла је она.

Kако каже, за Србију је од изузетног значаја тај однос, посебно у контексту борбе за очување и обнову српске културне баштине на Kосову и Метохији.

Додаје да Србија сваке године подноси Центру за светску баштину извештај о стању конзервације ових добара и указује на њихову угроженост.

"Ми поздрављамо активност Унеска у контексту заштите наше културне баштине на KиМ, али је за нас апсолутно неприхватљиво да се апликација тзв. Kосова разматра и мислим да је наша позиција јако добра, препознаје се наш активни ангажман, опасност шта би једна таква апликација представљала за саму организацију, не само за Србију, јер би водила јасној политизацији", рекла је амбасадорка.

Она истиче као значајно и то што, како каже, Србија ангажман у Унеску користи и за јачање билатералних односа са државама чланицама организације, где је питање KиМ једно од приоритетних у нашој комуникацији.

Осим на заштити културних добара на KиМ, Србија је активна и у другим областима, попут области образовања, каже она и наглашава да је наша земља део групе која промовише мултилатерализам и додаје да се веома цени и то што је Србија најавила донацију од 30.000 евра за Фонд за заштиту медија којим управља Унеско.

"Наш ангажман више у било којој области приказује Србију у оном правом светлу и то је део овог нашег спољнополитичког ангажмана. То свакако помаже и у контексту наше борбе за одбрану територијалног интегритета и суверенитета", рекла је Растовац Сиамашвили.

Истиче да је то што се Злакуска лончарија нашла на репрезентативној листи нематеријалних добара Унеска велики успех и додаје да је номинација изузетно припремљена.

"Прво је позитивну оцену дало евалуационо тело које чине експерти из области нематеријалног наслеђа што је знатно олакшало и Комитету да донесе позитивну одлуку. Апсолутно није било никаквих амандмана, примедби и наша номинација је успешно вреднована", каже она.

Према њеним речима, то има велики значај у контексту видљивости Србије и међународне промоције нашег културног наслеђа.

"Ово је четврти елемент уписан на ту репрезентативну листу и то је заиста велики успех. Поред тога што представља јачање промоције Србије и богатства које ми имамо, то је и показатељ да када се нешто заиста добро припреми, што је био случај и са овом и са свим другим номинацијама, онда је успех загарантован", рекла је она.

Додаје да је то и показатељ експертског рада будући да је номинација изузетно припремљена.

"То је заједнички напор и Етнографског музеја и Министарства културе и Националне комисије Србије за сарадњу са Унеском. Надам се да ћемо и у будућности имати овако лепих вести", рекла је она.

Објашњава да је избор један дуготрајан процес и да није нимало лак о чему говори податак да експертско тело враћа на дораду уколико процене да није потпуна документација, а тај процес може да траје годину, две.

Растовац Сиамашвили додаје и да је у плану пријављивање још неких културних добара али да за сада не жели да открије о чему се ради.

"Ми имамо читав низ других добара које планирамо да упишемо не само на репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, већ је значајна и листа светске баштине где имамо уписана наша добра, а имамо и листу планираних добара која, када припремимо документа, ћемо поднети на одлучивање", закључује Растовац Сиамашвили.

Париз,19.12.2020.